Одбројавање је почело. За неколико дана ће контакт-група објавити своје разрешење косовског питања. Српску јавност већ припремају за могући исход – проглашење независности. Наравно, Србија се не бави ни узроцима ни последицама овога, већ наша влада почиње медијске (а можда и друге) припреме за обрачун са “кривцима” за овакав расплет. Кривци су већ нађени, а то “нису” они који су заиста довели до оваквог расплета (јер су они или под земљом, или у Хагу, или на власти), већ они који покушавају да увиде чињенично стање, те да на основу њега изнађу најбоље решење. У Србији се покушава доказати да нису криви они који су довели до оваквог исхода, већ они који о њему говоре. Као кад човеку смање пензију, а он крене да туче поштара који му доноси чек.

Унапред (јер се исход, изгледа, већ зна, само се народу не саопштава) проглашавају се издајници, унапред се најављује обрачун са њима, унапред се осуђују сви који другачије мисле и који се усуђују да то јавно и кажу. Јавност Србије ћути, главе набијене у песак, као да је за ових 60 година комунистичке диктатуре научила само да препозна страх и да му се повинује. Ломаче се пале, а на њима ће горети јеретици.

Заборављајући да народ није земља, већ људи, наша влада се спрема да нас све жртвује зарад останка на власти и пуњења својих џепова. Србе са Косова потераће у збегове, а нас под оружје. Да ли је то срећна будућност коју су нам пред изборе обећавали? Да ли нас је недовољно изгинуло у ових 200 година балканских кланица? Да ли ће Србија бити већа ако нас буде мање? И није више питање можемо ли победити друге, већ можемо ли победити себе. Имамо ли снаге да у себи нађемо прави пут: да заборавимо на мржњу према другима, а да се сетимо љубави према себи; да створимо земљу која ће бити узор другима, а понос нама? Избор је и даље наш.

Општинско јавно тужилаштво је, након скоро девет месеци истраге, пред општинским судом покренуло истражни поступак против Дражимира Марушића, по члану 359 КЗ, а на основу пријаве ЛДП о случају "хала". Тиме је стављена тачка на истражни поступак и разна рекла-казала, а започело је судско доказивање кривице председника општине.

Надамо се да ће и остале пријаве које смо поднели видети своје решење на суду, да ће се кривица утврдити, а кривци казнити по заслугама. 

1. Колико судских спорова тренутно води општина; као одговор одборницима доставити табелу спорова следеће садржине: разлог спора, супротстављена страна у спору, да ли је општина тужена или је тужитељ, датум почетка спора, износ досадашњих судских трошкова, име или назив правног заступника општине.

2. На основу чега Јовица Царевић ради као директор или ВД директора ЈП за путеве? Има ли г. Царевић одговарајућу стручну спрему за то радно место и да ли је г. Царевић већ узео отпремнину у висини од 6 месечних плата, а да радно место још увек није напустио?

3. Због чега општина плаћа астрономске износе за градњу спортске хале унапред, уместо да то ради као што је уобичајено, за сваку позицију и привремену ситуацију, на основу извештаја надзорног органа о квалитету и количини изведених радова?

4. На основу чега и због чега су лица која немају одговарајућу стручну спрему и овлашћења постављена за надзорне органе на свим градилиштима у којима је општина инвеститор или суинвеститор?

5. Зашто општина ништа не предузма по питању преоптерећености дечијих установа (вртића и јаслица)?

6. Због чега је општина повела спор са Занатском задругом око зграде задруге? Зар није логично да општина помаже развој занатства и привреде, а не да га омета? Зар није логично да општина смањи број непокретности у своме власништву и тако смањи и трошкове одржавања?

7. Због чега је општина повела спор са ОШ “Краљ Александар I” око укњижбе зграде интерната? Шта општина тиме добија, кад већ финансирање основног образовања прелази у надлежност локалне самоуправе?

8. Када ће се расписати јавни конкурси за избор директора у јавним предузећима тамо где су постављени вршиоци дужности?

9. Таковске новине – зашто им нису исплаћене заостале плате од 2006. и зашто им локална самоуправа ни мало није помогла у 2007.

10. Запослени у општинској управи – тачан број: тражимо писмени извештај у коме мора бити наведено колико је запослених било у свакој служби када је овај начелник општинске управе почео са радом, а колико их је примљено на посао у свакој години од почетка његовог рада, каква је квалификациона структура новозапослених и за колико радних места је објављен јавни конкурс.

11. Информациони систем општине – електронска управа: тражимо писмени извештај о томе докле се стигло са овим пројектом.

12. Саобраћајна студија и поступање по њој – зашто студија никад није прошла јавни увид, зашто се на основу ње поступа без одговарајућих измена планских аката? Тиме се засад нанела велика штета одвијању саобраћаја у Г. Милановцу, а поготово увођењем једносмерног саобраћаја у неколико улица у центру града.

13. Ко је одговоран за необјављивање скупштинске одлуке о раскиду уговора за халу, колика је штета нанета општини наставком радова по уговору спроведеном без јавне набавке?

14. Тражимо од комисије за називе улица да се улица Радована Грковића преименује у улицу Зорана Ђинђића.

15. Председник општине не признаје потписе Николе Гајића и Снежане Смиљанић, тако да су Музеј и ЈП за изградњу морали да овласте људе из редова запослених који потписују налоге за плаћање. Занима ме како г. Марушић, као правник, образлаже чињеницу да је признао потписе Смиљанићеве и Гајића на документима којима одређују овлашћене из редова запослених, а да те исте потписе не признаје другде?

Оно што се десило са заказивањем и отказивањем седница СО ГМ само је још један доказ да је једино решење кризе у општини заједничка оставка Дражимира Марушића и Душана Ђуровића.

Прво се Марушић договорио са Ловићем да смене Ђуровића, али је у договору била и једна ставка која је Марушића нарочито жуљала, а то је захтев НС за директорским местом у ЈП за путеве, које сасвим неоправдано држи Јовица Царевић. Како се избори ближе, Марушић је лукаво оценио да су му путеви важнији од обрачуна са ДСС-ом, па је са Ђуровићем договорио да све остане по старом. На крају, као да ништа није ни било, НС, ДС, ДСС, СПО &co. су се договорили да је боље да се договоре, па да покушају да без Марушића поставе своје директоре где им је ћеф.

Закључак се сам намеће: сви су исти, свима је циљ да удоме своје кадрове (као директоре или запослене), свима су циљеви лични и баш их брига за стање у општини и бираче. ЛДП не пристаје на такву “политику”, на такво понашање и на било какве “дилове” и стога и даље остајемо опозиција. На крају, испада да су сви који су гласали за НС, ДСС, СПО, СРС или ДС заправо гласали за Марушића, јер се показало да међу представницима ових партија нема никакве суштинске разлике и да су сви, скоро без изузетка, спремни да зарад фотеље прекрше сваки морални обзир и обећање бирачима.

ЛДП се никад неће тако понашати и због тога тражимо од суграђана да нас на следећим изборима подрже и помогну да освојимо већинску власт у општини.